Javna rasprava – tribina o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), održana 5. avgusta 2026. godine, trajala je gotovo pet sati i otvorila niz pitanja o predloženim promenama, dvoje predstavnika samo jednog od četiri formalno reprezentativna sindikata (ostala tri nisu imala predstavnike), posebno o položaju nastavnika, učenika i roditelja i njihovom učešću u upravljanju školom.
Rasprava je okupila predstavnike Ministarstva prosvete, nastavnike, roditelje, učenike, sindikate, stručna i druga udruženja.
Pored ministra prosvete, prisustvovali su državni sekretari Vesna Nedeljković, Borko Petrović i Jasmin Hodžić, pomoćnici ministra Ivan Ćilerdžić i Danka Nešović, kao i službenici Ministarstva koji se bave pravnim poslovima i moderator rasprave.
Među učesnicima su bili predstavnici Foruma beogradskih gimnazija, odnosno Foruma škola Srbije, predstavnici roditelja iz više beogradskih škola i novosadske Jovine gimnazije, predstavnici reprezentativnih sindikata, Unije srednjoškolaca, udruženja sekretara škola, udruženja „Prijatelji dece“, „Radničkog glasa“, kao i predstavnici lokalne politike i akademske zajednice. Raspravi je prisustvovao i akademik Radomir Saičić, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni član SANU i član odbora za obrazovanje SANU.
ORGANIZACIJA I TOK TRIBINE
Sam početak rasprave obeležio je zahtev organizatora da učesnici prilikom ulaska u salu odlože mobilne telefone. Zahtev je izazvao protest dela učesnika, a početak skupa je zbog toga kasnio više od dvadeset minuta. Postavljeno je pitanje na osnovu kog propisa se od učesnika zahteva da telefone predaju obezbeđenju, kao i zbog čega bi učesnicima javne rasprave bilo onemogućeno da dokumentuju njen tok. Javna rasprava je, takođe, najavljena manje od 24 časa pre održavanja, uz ograničenje broja učesnika na 50, iako sala nije bila popunjena. Ove okolnosti otvorile su pitanje načina na koji je javnost uključena u raspravu o sistemskom zakonu koji neposredno uređuje funkcionisanje obrazovno-vaspitnog sistema.
ULOGA OSNIVAČA I PITANJE PARTICIPACIJE
Iz obrazloženja predloženih izmena i diskusije predstavnika Ministarstva bilo je moguće prepoznati nameru da se sistem učini efikasnijim i da se ojača uloga osnivača u upravljanju školama.
Učesnici rasprave su, međutim, ukazivali da se pitanje efikasnosti ne može odvojiti od pitanja javne kontrole i participacije. Činjenica da je osnivač škola država trebalo bi, po ovom shvatanju, da znači i snažnije mehanizme javne kontrole i učešća nastavnika, učenika i roditelja u upravljanju školom.
Posebno je tokom rasprave otvoreno pitanje odnosa predloženih izmena prema mogućnosti protestne obustave nastave. Ocenjeno je da su pojedina rešenja usmerena i na sprečavanje ponavljanja takvih oblika sindikalne borbe.
UČEŠĆE NASTAVNIKA, RODITELJA I UČENIKA
Predstavnici Foruma beogradskih gimnazija, odnosno Foruma škola Srbije, bili su među aktivnijim učesnicima rasprave i uključivali su se u više tematskih celina.
Pored pitanja neposredno vezanih za položaj zaposlenih, otvarane su teme opšte vizije škole, odnosa nastavnika i roditelja, prava učenika i demokratskog upravljanja školom.
Predstavnici roditelja iz više beogradskih škola i novosadske Jovine gimnazije posebno su učestvovali u raspravi o Savetima roditelja, Školskim odborima i odgovornosti direktora.
Posebno se izdvojio predstavnik Unije srednjoškolaca, koji je pripremljeno i konstruktivno govorio o učešću učenika u upravljanju školom. Otvorena su pitanja uloge koordinatora učeničkog parlamenta, obaveznog potpisa koordinatora na Poslovnik učeničkog parlamenta i prava učenika na slobodu udruživanja.
Aktivno je učestvovao i predstavnik udruženja „Prijatelji dece“, posebno u vezi sa bezbednošću podataka i slobodom udruživanja učenika. Predstavnik „Radničkog glasa“ kritikovao je predložene izmene u vezi sa opozivom članova Školskog odbora.
Prisutne su bile i predstavnice udruženja sekretara škola, od kojih su iznete konkretne primedbe na odredbe koje se odnose na njihov rad.
Akademik Radomir Saičić izneo je načelne primedbe o modelu škole koji proizlazi iz predloženih izmena, kao i konkretne primedbe u vezi sa Savetima roditelja, posebno o broju njihovih predstavnika i načinu njihovog izbora.
UČEŠĆE DRUGIH SINDIKATA
Od sindikata koji se trenutno smatraju reprezentativnim za zaposlene u prosveti, na javnoj raspravi bila su dva predstavnika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Predsednik tog sindikata Dobrivoje Marjanović uključio se u diskusiju povodom odredbi koje se odnose na raspoređivanje tehnoloških viškova i istakao doprinos reprezentativnih sindikata u predlaganju izmena tih odredbi. On je izrazio nezadovoljstvo vremenom koje je dato reprezentativnim sindikatima da doprinesu izradi predloga izmena zakona. Upućena je i primedba zbog toga što prijava člana Predsedništva USRPS Vladana Ćirića za učešće u javnoj raspravi nije prihvaćena, uz zahtev da nadležni obrazlože takvu odluku. Unija je najavila i nastavak rada na predlozima za izmenu spornih rešenja, posebno u delu koji se odnosi na prava zaposlenih. Niko od predstavnika druga tri sindikata koji se smatraju reprezentativnim nije prisustvovao tribini.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), čiji je predsednik Dušan Kokot, iako je imao planiranog predstavnika i pokazao interesovanje za učešće u javnoj raspravi, nije prisustvovao raspravi zbog neslaganja njihovog predstavnika sa zahtevom da učesnici prilikom ulaska odlože mobilne telefone.
SAVETI RODITELJA
Jedna od najozbiljnijih rasprava odnosila se na predlog da se smanji broj predstavnika u Savetu roditelja. Ministarstvo je to obrazlagalo potrebom za efikasnijim radom i problemima sa kvorumom na konstitutivnim sednicama. Predstavnici roditelja su osporili ovakvo obrazloženje, ukazujući na iskustva iz škola u Novom Sadu. Prema njihovim navodima, problemi sa konstituisanjem Saveta roditelja nisu bili posledica prevelikog broja članova, već postupaka kojima se otežava izbor predstavnika: nezakazivanja roditeljskih sastanaka, kasnog zakazivanja, nepoštovanja poslovnika i drugih oblika opstrukcije. Kao alternativa smanjenju broja predstavnika predloženo je jednostavno rešenje: da svako odeljenje bira predstavnika i njegovog zamenika.
Posebno je problematično što tokom rasprave nisu izneti precizni podaci o tome koliki broj Saveta roditelja zaista ima problem sa konstituisanjem zbog nedostatka kvoruma.
Ukoliko se broj predstavnika smanjuje u ime efikasnosti, jedna od posledica može biti da roditelj koji je do sada prenosio stavove jednog odeljenja bude postavljen u poziciju da predstavlja čitavu generaciju.
OPOZIV PREDSTAVNIKA RODITELJA U ŠKOLSKOM ODBORU
Predloženim izmenama ukida se mogućnost Saveta roditelja da samostalno izrazi nepoverenje svojim predstavnicima u Školskom odboru i izabere nove predstavnike.
Prema predloženom rešenju, bilo bi potrebno da prosvetna inspekcija prethodno utvrdi nesavestan ili nezakonit rad člana Školskog odbora.
Ovakvo rešenje suštinski menja odnos predstavničkog tela i njegovih predstavnika. Savet roditelja više ne bi mogao samostalno da odluči da određeni predstavnik više ne uživa njegovo poverenje, već bi takva odluka bila uslovljena nalazom državnog organa.
To je posebno problematično jer nesavestan rad predstavnika ne mora nužno da predstavlja i povredu zakona.
Kao primer je navedena situacija u kojoj Savet roditelja smatra da predstavnici roditelja u Školskom odboru ne zastupaju stavove Saveta o odlukama koje se tiču školske ishrane, usluga ili drugih pitanja od značaja za učenike i roditelje. Takva odluka može biti politički i predstavnički sporna, a da istovremeno ne predstavlja povredu zakona koju bi inspekcija mogla da utvrdi.
SUŽAVANJE ULOGE SAVETA RODITELJA
Slična promena predviđena je i u odnosu na godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu škole. Prema predloženim izmenama, Savet roditelja bi trebalo da se sa ovim dokumentima „upozna“, ali nije precizirano šta to upoznavanje podrazumeva, na koji način se sprovodi i da li iz njega proizlazi bilo kakva mogućnost rasprave ili uticaja.
Postavlja se pitanje da li roditelji ostaju učesnici u upravljanju školom ili se njihova uloga postepeno svodi na to da budu obavešteni o već donetim odlukama.
PRAVA UČENIKA I UČENIČKI PARLAMENT
Ozbiljne primedbe iznete su i na predložene izmene koje se odnose na učenike.
Među njima su:
- ukidanje izričitog garantovanog prava učenika na udruživanje;
- ograničavanje učešća predstavnika učeničkog parlamenta na sednicama Školskog odbora;
- uslovljavanje njihovog prisustva pozivom predsednika Školskog odbora;
- nejasno definisanje uloge koordinatora učeničkog parlamenta.
Predstavnik Unije srednjoškolaca uspeo je da otvori pitanja obaveznog potpisa koordinatora na Poslovnik učeničkog parlamenta, uloge koordinatora i slobode udruživanja učenika, a tokom rasprave su dobijena i određena pojašnjenja i najave korekcija spornih odredbi.
ODGOVORNOST DIREKTORA I PRIVREMENI ŠKOLSKI ODBORI
Više učesnika ukazalo je na problem predloženih rešenja koja se odnose na odgovornost direktora. Istovremeno sa jačanjem autonomije direktora, predloženim izmenama se ne uspostavljaju dovoljno snažni i nezavisni mehanizmi njihove odgovornosti.
Posebno je otvoreno pitanje privremenih školskih odbora, koji u praksi mogu ostati na snazi mnogo duže nego što bi njihov privremeni karakter trebalo da dozvoli.
Kao primer navedena je OŠ „Jožef Atila“, gde je privremeni Školski odbor imenovan u decembru 2025. godine. Predloženo je da zakon jasno ograniči trajanje privremenog Školskog odbora i obaveže predlagače — Savet roditelja, Nastavničko veće i lokalnu samoupravu — da u roku od tri meseca predlože kandidate za redovan sastav Školskog odbora.
Na raspravi su navedeni i primeri škola u Novom Sadu u kojima su Školski odbori razrešeni i postavljeni privremeni organi, dok su u istim školama raspisivani konkursi za direktore, a u pojedinim slučajevima su prethodni Školski odbori pokretali i disciplinske postupke protiv direktora.
ODGOVORNOST NASTAVNIKA I LICENCA
Posebnu pažnju zaslužuje predloženo uređenje mogućnosti oduzimanja licence nastavniku. Ukoliko odredbe koje regulišu ovaj postupak ostanu nedovoljno precizne, postoji rizik od njihove selektivne primene. Zakon mora jasno da utvrdi uslove, postupak, organe koji odlučuju i pravnu zaštitu zaposlenog. Mehanizam profesionalne odgovornosti ne sme postati sredstvo pritiska na nastavnike. Ovo pitanje, kao i druga pitanja koja se neposredno odnose na prava, obaveze i odgovornost zaposlenih, biće predmet posebne analize i predloga Foruma škola Srbije.
PREDLOZI KOJI SU OTVORENI TOKOM RASPRAVE
Pored primedbi na sam Nacrt, učesnici su predložili i izmene oblasti koje predloženi zakon ne rešava na odgovarajući način.
Među njima su:
- ograničenje trajanja privremenih školskih odbora;
- sprečavanje zloupotrebe privremenih organa;
- efikasniji mehanizmi odgovornosti direktora;
- preciziranje postupka za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka protiv direktora;
- uključivanje predstavnika roditelja u postupke izbora turističkih agencija i destinacija za školske ekskurzije;
- jasnije uređivanje prava učenika na udruživanje i učešće u radu školskih organa;
- preciziranje odredbi koje mogu uticati na prava i odgovornost zaposlenih;
- predlog o ukidanju đačkih knjižica;
- predlog o ukidanju opšteg uspeha i zaključnih ocena na kraju prvog polugodišta;
- predlog o uvođenju elektronskih matičnih knjiga.
FORUM ŠKOLA SRBIJE NASTAVLJA RAD NA PRIMEDBAMA
Javna rasprava traje do 23. avgusta 2026. godine.
Forum škola Srbije će u narednim danima pripremiti svoje primedbe i konkretne predloge za izmenu Nacrta zakona, sa posebnim osvrtom na odredbe koje se neposredno odnose na prava, obaveze i odgovornost zaposlenih, ali i na položaj učenika i roditelja i demokratsko upravljanje školom.
Pozivamo nastavnike, učenike, roditelje, njihove organizacije i druge zainteresovane da se uključe u javnu raspravu i dostave svoje primedbe, koje se mogu poslati na:
javna.rasprava@prosveta.gov.rs uz naznaku: „Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“
Za Forum škola Srbije, suština predloženih izmena nije samo pitanje administrativne efikasnosti. Reč je o pitanju odnosa između osnivača i škole, kao i o tome koliko će nastavnici, učenici i roditelji imati mogućnosti da učestvuju u odlučivanju i kontroli rada školskih organa. Javna škola ne može biti efikasnija tako što će biti manje javna.